Da odmah račistimo na početku, ove čaše koje vidite na stolu nikako nisu po hrono. Tačnije, nije po hrono tekućina u njima. Ali gosti tražili, gosti dobili, a kuvarica ne može uvek da kaže ne.

I to je život.

Jedan jeger ujutru neće pokvariti pet meseci pravilne ishrane.

Elem, jutros sam imala malu tremu. Nije lako kada neko mesecima prati vašu kuhinju pa onda dođe da je i proba. Uvek sam volela da ugostim prijatelje i uvek sam vodila računa da sve bude savršeno, ali ovo je ipak podiglo stvari na neki drugi nivo.

Mafini sa tikvicama, Nanin hleb kao rezerva, ljute somborke punjene fetom, salata od šargarepe sa tostiranim susamom, dimljeni vrat, masline, ajvar, puter sa mirođijom.

Nema da nema.

Nekada nisam volela da doručkujem. Uvek bih bila pospana posle i mogla bih da pojedem vola već oko dva popodne. I, naravno, mislila sam da ću tako samo da se ugojim, jer mnogo više jedem.

Nisam ni bila svesna koliko nisam bila u pravu.

Sada, ne samo da nemam problem sa kilažom, nego mislim da sam zahvaljujući doručku postala emotivno stabilnija žena. Ima nešto u tome kada stalno ugađate sebi, kada ujutru spremite najukusniju hranu, postavite sto i jedete kao kralj. I još ako tu i takvu hranu imate sa nekim da podelite…ima nešto magično u deljenju hrane, gotovo ritualno. Ne mogu da zamislim bolje vreme provedeno sa dragim ljudima nego kada im nešto spremite i zajedno podelite.