Domaća laka pasta – Toskanski posni pići

31/12/2019

Kuva i piše:
Jelena Cocco

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

 

 

Sveža pasta za Božic i novogodišnju večeru, a ova naša posna i kao deo svadbarske tradicije iz južnijih krajeva Italije.

Nema porodične večere za doček nove godine ili božičnog ručka u Italiji a da nema sveže, ručno rađene paste. To je neozbiljno. Krajnje. I mora da bude ona sa jajima, bogata.

Mogu biti anjeloti u Pijemonteu, orekjete u Pulji, tortelini u Emiliji Romanji…. Mogu ja ovako do sutra.

Da vam samo opišem koliko je sveža pasta ozbiljna stvar. Ima jedan čovek iz Udina (sever Italije ka Austriji), koji svake godine dolazi u Bolonju da pokupi svojih 15 kg tortelina. I odmah naruči za narednu godinu. Ako biste poželeli da i vi naručite, mogli biste do novembra i posle ciao, zdravo. Idete na listu čekanja za listu čekanja.

Pogledajte kako smo lako napravili svežu pastu:

 

Kod nas u kući se uvek pravila pasta sa raguom, sličnom bolonjezeu. Nekako mu dođe pandan sarmi sa ovih prostora. Ako je nema, ko da nema ni Božića ni nove godine.

Za ovaj novogodišnji lajv smo se nameračili da malo promenimo samu vrstu paste i napravimo onu bez jaja jer je post u toku.

I izbor je pao na toskanske piće koji inače mogu da se prave i u mrsnoj (sa jajetom) i u posnoj varijanti.

Zbog mog pametovanja i izbora brašna, od pića smo stigli do strozapreta, ali je svejedno bila super ukusna pasta koji god da je oblik imala. U lajvu svakako imate kako se prave pići.

Smesa za pastu je kao i svaka druga bez jaja – odnos 1:3 vode i brašna, u gramima.

Da budem precizna , ovde sam koristila 150 grama brašna (poluintegralne spelte) i 50 grama slane tople vode. Zamesi se testo da bude tvrdo i da se ne lepi. Treba da odstoji do pola sata, ne više.

Onda se premaže uljem, rastanji na debljinu prsta i seče na trakice.

Te trakice se valjaju u dugačke gliste i to su vam pići. Kuvaju se dva minuta u kipućoj slanoj vodi u koju ste dodali malo maslinovog ulja. I posle u sos.

A sos….

Pravili smo aljo, oljo, peperonćino, u prevodu, sos od belog luka, maslinovog ulja i ljute papričice.

Za one koji su propustili lajv, ova pasta se na jugu pravi posle serenadiranja. A serenadiranje izvode prijatelji tek venčanog para kada vide da su se svetla u sobi kod novopečenih mladenaca ugasila. Tada počinje pevanje, sviranje i opšti tulum pod prozorima, te sirota mlada mora da pozove bulumentu u kuću da ih nahrani i ućutka. A verujte, prija takva pasta posle svadbe sa dosta dobrog vina (#nepitajtekakoznam).

U tiganju zagrejete malo maslinovog ulja i dodate 2, 3, 4, čena sitno seckanog belog luka i ljute papričice po ukusu. Moj muž nam je lepo sugerisao da tako spremljeni beli luk i papričicu ostavimo da malo odleži u ulju pre spremanja da ono dobije intenzivniji ukus, ali smo bili u haosu oko lajva pa ga nismo poslušale. Sledeći put hoćemo, evo javno obećavam.

Kad počne da se oseća beli luk , dodajte malo vode gde se kuva pasta (već ste je stavili da se kuva) da bi počela da se pravi krema. Kad je pasta skuvana, ne cedi se detaljno nego se samo ovlaš izvadi iz posude u kojoj se kuva i stavi u tiganj sa uljem i dovrši se kuvanje. Sve ovo treba da se završi u 3 min, ne duže da bi pasta ostala al dente.

I odmah se jede, jer pasta se jede kad je ona gotova, a ne kad ste vi spremni.

Uz ovu gastronomsku mudrost dragih Italijana završavam ovaj recept.

Želim vam puno zdravlja u novog godini, za ostalo se pobrinite sami.

I kuvajte, kuvajte, kuvajte.

Prijatno! 😊

Pogledajte šta smo još spremili:

Božićna pica sa Sicilije – SFINĆONE PALERMITANO



Ostavite komentar