Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ovaj hleb nosi ovako “romanisirano” ime zato što me je dobro pomučio. Ne prilikom pripreme, nema tu mnogo posla, već prilikom pečenja. Iz nekog nepoznatog razloga rerna i hleb se nisu sožili pa sam morala znatno duže da ga pečem od planiranog.

Nije bio gotov za doručak, ali sam na svu sreću imala plan B. Njega sam jela sledeći dan i nisam se pokajala što sam malo više obigravala oko njega.

Puno ljudi ne voli heljdino brašno jer hlebu daje specifičan ukus. Međutim, kada ga stavite u pravoj meri i dobro ispečete hleb, nema ukusnijeg. Uvek bude “teži”, ali ja takve volim.

Treba vam:

• 250 graham brašna (nestašica spelte)
• 150 grama ražanog brašna
• 100 grama heljdinog brašna
• po dve kašike lana, golice, susama i suncokreta
• kašičica i po soli
• 3 kašike ulja
• 500 militara vode

Kasnije:

• 1 prašak za pecivo
• prstohvat sode
• dve ili tri kašičice limunovog soka

Prvo sam pomešala brašna sa solju i semenkama, a zatim dodala vodu i ulje. Sve sam lepo umešala varjačom, pokrila krpom i ostavila preko noći.

Ujutru je smesa bila baš kako treba – gusta i blago gumasta. Uzela sam mikser, stavila nastavke za testo i polako dodavala prašak za pecivo, sodu pa limun. Stavljala sam malo po malo i sve vreme mutila da bi se ravnomerno rasporedili po testu.

Prebacila sam smesu u vatrostalnu činiju u koju sam stavila pek papir, mokrim rukama zagladila površinu, pokrila folijom i stavila u hladnu rernu. E, tu verovatno i leži ovaj đavolji zec. Možda je trebalo da bude barem topla. A možda je struja jednostavno poludela.

Podesila sam na 250 da krene brže da se greje, a onda posle petnaestak do 20 minuta spustila temperaturu na 220 stepeni. Posle 40 minuta sam otkrila hleb da bi se uhvatila lepa korica. Volim kad hrska u ustima.

Plan je bio da ga izvadim iz rerne posle sat vremena. Međutim, čačkalica nije izašla iz hleba čista. Pustim ga ja još deset minuta, čačkalica opet ne sluša. Kažem ok, aj još deset. Čačkalica i dalje vlažna.

Tu već upadnem u paniku da će mi korica pregoreti, uzmem ponovo onu foliju, vratim na hleb, smanjim temperaturu i ostavim ga još dvadeset minuta. Čačkalica konačno izašla potpuno čista. Izvadim ga iz rerne, poprskam vodom i uvijemu čistu krpu.

U međuvremenu sam doručkovala pogaču od prethodnog dana, a ovaj hleb dohvatila juče. Nisam bila sigurna da li ću ga posle svega zafrljačiti kroz prozor ili uživati. Na svu sreću, trud se isplatio. Evo već drugi dan ga trošim u slast sve sa onom pilećom paštetom. Nekad čovek mora malo i da se prilagodi.

Prijatno!