Kuva i piše: Ana Ćubela Dugo nisam pravila lepinje. Nekada …
Kuva i piše:
Mirjana Đurđević
Napuniti sačmaru, staviti lovačku kapicu i krenuti u gustu šumu…
Šalim se! Ana nam je pre izvesnog vremena već predstavila šumsko pile koje se od domaćih čeprkuša ili nedajbože brojlera malo razlikuje ukusom ali se ne kupuje u kasapnici već na zelenoj pijaci, gde i ostale pečurke.
Da se podsetimo: šumsko pile isečeno na krupnije komade prvo treba obariti u slanoj vodi. Petnaestak minuta, da bi se oslobodilo oksalne kiseline. Ocedite ga nakon toga.
Sada je spremno za dalju termičku obradu. Da probamo ćufte?
Iseckajte crni i beli mladi luk, posolite i pobiberite.
Sve to istresite u blender. Što sitnije to bolje!
Zatim kašikom i vlažnim rukama formirajte veće ćufte (ako su vam milije pljeskavice, neka se tako zovu) i ispržite na malo maslinovog ulja na teflonskom tiganju.
Pazite kada ih prevrćete, raspadaju se. Ako niste u restrikciji možete povezati masu jednim jajetom.
‘Ukras’ od majoneza je tu za Cvetka. Ako ste se opredelili da šumsko pile večerate, i paradajz namenite svom kućnom ljubimcu.
Važna napomena: Iskusni poznavaoci gljiva ne cene šumsko pile onoliko koliko ga precenjuju prodavci na pijacama. Zašto, ustanovila sam kada sam u međuvremenu ponovo kupila šumsko pile. Izgledalo je savršeno. Međutim, i posle pola sata kuvanja imalo je teksturu strugotine, ni nalik onome što sam jela prvi put. Završilo je u nekom gulašu, još sat krčkanja i ništa?! Tajna je u tome, rekoše mi eksperti, što je bilo matoro, iako sveže ubrano i naizgled lepo. Predugo je raslo na drvetu. Kako da razlikujete ‘mlado’ od ‘matorog’ na pijaci – niko nije umeo da mi kaže.
11/09/2017 / Naslovna
Draga Mirjana,
Prilicno je lako prepoznati starije sumsko pile.
Naime, kako gljiva stari gubi boju i postaje sve tvrdja.
Mlada gljiva je jarko narandzaste boje i meka je na dodir.
Sto je gljiva starija boja je svetlija – ide do bledo zute, skoro bele.
Na dodir starija gljiva je tvrda.
Nadam se da sam pomogla 🙂