Kuva i piše:

Jelena Cocco

Novogodišnje kačamak – jelkice sa spanaćem. Sa još po nečim, ali o tome malo kasnije.

Kačamakari, odnosno polentoni (na italijanskom) je ime, pogrdno ili ne, kojim se nazivaju stanovnici Lombardije i Veneta usled tradicionalne konzumacije palente u ogromnim količinama, uglavnom zimi. Ali znamo i da omanemo i u drugim godišnjim dobima, ne brinite.

Tradicionalno, kačamak se na apeninskom poluostrvu pravi od kukuruza, od heljde (u jednom delu), a znaju u poslednje vreme i da prave od ječmenog brašna, mada će vam se oni tvrdokorni tradicionalisti mrštiti na to. Ko naši kad kažeš da je kačamak isto što i palenta. A jeste, mada to sad nije bitno. U poslednje vreme se vraćaju u modu stare autohtone sorte kukuruza crvena i crna koje imaju pored dobrih hranljivih vrednosti još i dodatan vizuelni efekat pri spremanju. Inače, ko se šunjao po ulicama Bergama zna da u svakoj poslastičarnici može da se kupi i slatka palenta, odnosno kolač pravljen od kukuruznog brašna. Ali, to je kod mene na primer granica koju ne prelazim. Moj favorit je definitivno najobičniji kačamak, koji se kuva po sat, dva na tihoj vatri, pa mu se na dnu šerpe uhvati korica. E ta korica je moja. Još uz neki dobar sir koji se topi preko toga… ma milina.

Uglavnom, kačamak se jede ovde kod nas na severu svakako za Božić ili novu godinu. Uglavnom kao pratilac neke butkice ili gulaša, a ima i nekih divnih recepata za predjela.

Jedan od njih je i za ove naše novogodišnje jelkice.

Pogledajte kako smo pravili jelkice sa tri kalupa koje svako ima:

https://www.facebook.com/hronokuhinja/videos/626596024801064/

Pravili smo ih od kukuruznog brašna, jer sam nabavila integralno i bio. Dakle, za kukuruz znamo – vrlo retko, skoro pa nikad i samo ako je proveren.

Ako nećete od kukuruznog, ječmeno i heljdino sasvim lepo rade posao. Jedino što treba je da ga skuvate na gusto. I da ostavite da se ohladi.

Pored te određene tehnike treba vam i jedan neposlušan muž koji kad mu kažeš da kupi šaku spanaća ode i kupi pola kile istog, jer ga je sramota da kupuje na malo. Ali, sva sreća pa je takav, pola kile na ovu meru je odlično ispalo. Nego….

• Pola kilograma spanaća očistite od peteljki, dobro operete i stavite u tiganj sa jednom kašikom maslinovog ulja
• Kad malo kljokne, dodate 3 čena belog luka sitno seckanog
• Nastavite i dalje da dinstate, malo posolite i kad je gotovo, nožem ili u blenderu isitnite na baš sitno; ostavite ga sa strane

A ovamo izmerite:

• 6 dc vode
• 9 ravnih kašika brašna
• Malo soli, malo maslinovog ulja

Kad provri voda, ubacite so i maslinovo ulje i sipate polako brašno, onako da sipi. Mešate par minuta i kad počne da se zgušćava, dodate onaj spanać. Iskontrolišete so, dodate još malo ili ne, i nastavite da mešate dok se kačamak ne skuva. Ova moderna brašna se brzo kuvaju, par minuta i to je to. Pratite uputstva na pakovanju u svakom slučaju. Bitno je da je skuvano i da je gusto.

Onda to izlijete na pleh sa pek papirom na debljinu jednog prsta i ostavite da se dobro ohladi. Ako imate terasu, prekrijte još jednim pek papirom, taman da izravnate površinu, i ostavite napolju da se ohladi potpuno. Ovaj metod pije vodu samo zimi, ali to verovatno već znate.

Zatim, secite na željene oblike – možete na primer u trouglove, 3 kom, svaki sve manji, ili na krugove, isto tako u 3 veličine. Na kraju krajeva, možete i u 3 različita oblika, bitno je da je svaki manji od onog prethodnog.

I onda ređanje – najveći isečeni oblik kačamaka, pa nabacivanje sloja sira, pa pospete seckanim orasima, pa opet kačamak i tako dok ne naređate jelkicu. Možete ama baš koji sir hoćete, prilagodite režimu.

Mada najbolje je sa gorgonzolom, onom slatkom, što se vadi na kašiku. A ako volite smrdljivce, onda dodajte i po koji komad taleđa.

Sve to u rernu na 200 stepeni, dok se sir ne zarumeni i blago rastopi.

I to je to! Dobro došli u klub kačamakara!

Prijatno! 😊

Pogledajte šta smo još spremili:

Gospodžini poljupci (Baci di Dama)

Domaća laka pasta – Toskanski posni pići

Božićna pica sa Sicilije – SFINĆONE PALERMITANO