Kuva i piše:

Nataša Kostić

Kao dete sam raspust često provodila kod babe i dede na selu. Bilo je nas petoro, moja rođena sestra i ja, brat od tetke, pa brat i sestra od druge tetke. Naša baba Vera nam je ispunjavala sve želje i željice, a najviše smo voleli da se muvamo po kuhinji sa njom i nikad joj nismo smetali.

Najviše smo voleli da mesimo pitu sa njom, verovatno zato što smo direktno bili uključeni u proces proizvodnje. Baba je bila majstor za testo, pravila je bleb i pite sa uživanjem, vučene, sukane,motane,gužvane.. zvala ih je tako u zavisnosti od načina razvlacenja testa.

Meni je gužvana bila najdraža, verovatno zato što smo mogli i mi da sučemo kore, imale smo svaka svoju malu oklagiju i kako smo umele i znale pravile kore , baba nas je učila da gužvamo i filujemo pitu. Kako smo mi rasle, a baba starila, tako je i pite bilo sve ređe i ređe. Pokusavala sam par puta da napravim ali nije to bilo to i odustala sam.

Prelaskom na hrono ishranu počela je da mi pada na pamet baba Verina pita i rešila sam da probam da je napravim sa dozvoljenim brašnom. Zamesila sam testo od 6 kašika speltinog integralnog brašna i po 2 kašike heljdinog i ražanog brašna, kašicice soli, oko 300 militara mlake vode i 3 kašike otopljene masti.

Odstojalo je oko sat vremena i onda sam podelila na 6 manjih kuglica, i svaku dobro umesila uz dodavanje speltinog brašna, razvlačila oklagijom, posipala rastopljenom mašcu i filovala. Kad se kore razvlače potrebno je baš dosta brašna za posipanje kako se ne bi lepilo za podlogu i oklagiju. Na 3 kore sam solila samo sir (to je za mog muža koji ne jede nista zeleno), a 3 sam filovala sirom i blitvom.

Postupak uvijanja se vidi na slici. Pre pečenja sam svaku piticu premazala mešavinom masti i vode. Pekla sam na 200°C oko 20-25 minuta.