Kuva i piše: Ana Ćubela Ovi naši hrono hlebovi su tamni, …
Kuva i piše:
Mirjana Đurđević
Pre godinu i po dana sam, kao i svaka prava hronoštreberka-početnica, otišla u Biošpajz i pokupovala sve što su mi nutricionisti popisali. Između ostalog i kesicu amaranta. Najmanje je 12 razloga da ovu drevnu biljku uvrstite u svoj hrono jelovnik, ali i nekoliko, krajnje subjektivnih i naučno neutemeljenih razloga što sam se danas svečano pozdravila sa sićušnim kuglicama koje izgledom podsećaju na proso.
Prvi recept koji me je na internetu privukao bile su kokice od amaranta. Nekada sam, u fazama gojenja, često pravila kokice od pšenice, pomislila sam da je to slično, i jednako lako napraviti. Dobro zagrejan tiganj, tanak sloj pšenice/amaranta i drvena varjača… I prvo razočarenje, tek poneka kuglica se otvorila, ostale su gorele, bez obzira što sam energično mešala sve vreme. U redu, možda sam sama kriva, neprilagođena temperatura. Ili je amarant u transportu popio više vlage. Ili…
Tek, drugog recepta nije bilo do sinoć. U međuvremenu je kesica stajala sa ostalim hrono drangulijama na polici, ali se nije lepo ponašala. Kad god mrdnem kesicu iz nje se raspe taman toliko kuglica da moram sve da izvadim napolje i čistim. I za ovo sam sama kriva, trebalo je odmah da ga zatvorim u teglu.
A onda se sinoć opet prosuo. I to ne samo po polici, već po celoj kuhinji (znam, trapava sam, ali što je mnogo – mnogo je). Nisam sklona bacanju hrane, a nisam imala ni hleb za doručak, dakle, daću mu još jednu šansu:
Prvo treba da se skuva, voda i amarant u razmeri 2:1. Oko pola sata, na tihoj vatri. Do tihe vatre se obično dođe tako što prvo naviješ ringlu na najjače, je l tako? Što sam i uradila, i otišla u sobu. Da bi me odatle posle pet minuta isteralo neobično pucketanje koje je dopiralo iz kuhinje. Užas, voda je provrila, lagana zrnca koja su plivala po površini su pokipela na staklenu ploču šporeta i konačno sam imala priliku da vidim kako izgledaju famozne kokice od amaranta. Zalepljene po celom šporetu!Kuvanje na tihoj vatri, koja je konačno uspostavljena, trajalo je najmanje 45 minuta, ubrzo se zgusnulo ali ni izbliza nije bilo kuvano, lepilo se za šerpicu… što znači da sam sve vreme provela u kuhinji, mešajući i dodavajući još pomalo vode. Koliko? Ne znam. Dok nije bilo gotovo.
Da li želite da dobijate notifikacije sa bloga “Hrono kuhinja”?
Naravno da sam probala, iako je doručak još bio daleko. Lepljivo, slano i pomalo buđavog ukusa. Možda sam baksuz, ali po meni hrana mora i da izgleda, nije dovoljno da bude ukusna. Što nipošto nije bio slučaj. Eh, da sam ga samo odmah prosula u kantu za đubre! Ne, propržila sam par strukova mladog luka i sitno seckane pršute, narendala ovčiji kačkavalj (nisam u restrikciji) i ceo ‘projekat’ smešten u vatrostalnu posudu smestila u frižider. Jutros u rernu, da se zapeče.
Šta da kažem, doručkovala sam koricu od sira i poneku mrvicu pršute koju sam uspela da iščačkam viljuškom. Ostatak je u kanti. Verujem da amarant ima i svoje verne sledbenike i obožavaoce, u svoju odbranu mogu da kažem jedino to da ni Cvetko, moj mačak, koji je poslednji put uhvaćen kako krade čak i živu kelerabu, jutros nije hteo ni da priđe kuhinjskom stolu.
A sada odoh da napravim lepinjice za doručak na vreme…
02/11/2017 / Naslovna
Kuva i piše: Jelena Cocco Spanakopita. Za kore: 150 …
Kupila sam amarant “da probam”. I onda posle malo guglanja shvatila da sam to redovno jela u Meksiku…
Posle konsultacije sa snahom u Meksiku, napravila sam kokice… Cepter serpa (ili bilo koja sa debelim dnom) zagrejana do tacke kada se kap vode rasprsi odmah. Ubaciti 1 supenu kasiku amaranta – pocinje da puca odmah. Mozete i poklopiti i skloniti sa vatre, kod mene je pucketanje produzilo i dobila sam kokice.
Nisam jos probala kasu ali savet je – kuvanje u razmeru 1:6 u korist vode
Hvala na savetu za kašu. Stvarno joj je potrebno dosta.
Hvala Ina za savet za kokice, probaću još jednom, iako sam prvi put prošla identično kao Mirjana i zamrzla amarant odmah (plus što mi kaša ima ukus kao kukuruzovina, na buđ vuče, slažem se…)
Ako ne uspe ni ovaj put, doniraću ga papagaju svoje komšinice 🙂
Ja koristim brašno, lepo mi je i ukusno.
Slatko se nasmejah…baš sam i ja razmišljala kako je nezgodan dok sam ga jurila po kuhinji..meni je ispao ok sa Aninin receptom uz Grekos, malo krckav-možda se nije skroz raskuvao ali nije mi smetalo…pozdrav za autorku teksta!