Kuva i piše: Ana Ćubela Pošto me svi već zezate da …
Kuva i piše:
Kako sam juče napisala, ovih dana se “zabavljam” sa smišljanjem ishrane bez najvećih alergena jer sam, kako to ide po Marfijevom zakonu, dobila dermatitis atopica, non specificia / allergia non specificata. U prevodu, imam reakciju na koži ali nije baš poznat uzrok. Glavna pretpostavka da je od vrućine, ali da za svaki slučaj povedem računa o ishrani i namirnicama. Tri injekcije kortikosteroida, plus tablete antihistaminika da se to ipak “pokrije”, pa da vidimo.
A kako već duže vreme pratim organizaciju “Alergija i ja”, odmah sam ih tagovala u prvom postu za par saveta i dobila ih.
“Ako nisu dijagnostikovana alergeni, trebalo bi praktikovati eventualno antihistaminsku dijetu i izbegavati namirnice koje pored toga što su alergeni (velikih 8 alergena: mleko, glutenske žitarice, kikiriki, jaja, morski plodovi, ribe, orašasti plodovi, soju, takođe česti alergeni: celer, susam, crveno voće i povrće…), utiču na povećanje histamina u organizmu. Međutim, takvu ishranu treba praktikovati dok se ne urade analize. Ipak su jedino one merodavne. Takođe, treba napomenuti, da mora da prođe dve nedelje posle upotrebe kortikosteroida i antihistaminika da bi se radio prick test. Test na specificne alergene iz krvi je druga opcija. Obavezno uraditi i nutritivne i inhalatorne. Moguće da je u pitanju drugi okidač, ne hrana. Trenutno su još uvek aktuelni poleni trava, bokvice, deteline, pelena, kreće ambrozija, a uz sve to izazivac moze da je vrucina i znoj. Tu smo ako bilo sta zatreba.”
A ja još alergična na sve vrste polena. Tarara! Mislim da su vrućine i polen kod mene bili presudni okidači ali nikada nije dovoljno opreza.
A zašto sam baš njih pitala? Zato što su odmereni, predani, nisu povodljivi za trendovima i nemaju tabloidni pristup rešavanju problema kakav nekad imaju i poznati lekari pa više niste sigurni da li se vode znanjem, gledanjem u kristalnu kuglu ili čisto žele da budu poznati i zgrnu koji dinar na tuđoj muci.
Naravno, odmah da se ogradim i kad kažem neki lekari ne mislim na većinu ali se u današnje vreme u medijima i na društvenim mrežama meša lekarstvo i nadrilekarstvo tamo gde nikako ne bi trebalo.
I tako, surfujući njihovim sajtom nađem tekst koji može da mi posluži za prvu pomoć.
“Dobro je poznato da je oko 90% alergijskih reakcija na hranu kod odraslih uzrokovano kikirikijem, orasima, ribom i školjkama, a 80% alergične dece ima alergiju na pet vrsti namirnica: jaja, mleko, kikiriki, orašaste plodove i brašno. Tu dodajemo i soju, ribu i morske plodove. Ostali alergeni u hrani su manje zastupljeni.
Poznato je da zbog unakrsne reaktivnosti osobe koje su alergične na polen mogu imati alergijske reakcije na hranu, i obrnuto.
Alergija na hranu – simptomi
Simptomi alergije na hranu ispoljavaju se kada organizam preosetljive osobe dođe u kontakt sa alergenom u hrani. Obično su reakcije prisutne u roku od nekoliko minuta, sati, ali postoje reakcije koje se mogu osetiti posle dva dana.
Organi na kojima se simptomi alergije na hranu odražavaju su:
Koža – crvenilo, otok, osećaj svraba, osip (moj slučaj)
Oči – crvenilo, suzenje, svrab
Nos – kijanje, zapušenost, obilna vodenasta sekrecija, svrab
Grlo – osećaj slivanja sekreta, osećaj grebanja, svraba
Pluća – suvi kašalj, otežano disanje, gušenje
Slabo izražena klinička slika predstavlja: lagano crvenilo kože, peckanje u očima, glavobolju, dok se ozbiljnijim simptomima alergije na hranu smatraju abdominalni grčevi, proliv, povraćanje i gubitak apetita. Drugi simptomi obuhvataju kašljanje, astmu, bronhitis, crvenilo, urtikariju, dermatitis i različite probleme digestivnog trakta.”
Kako izbeći najvećih 8 alergena u hrani
Glavni savet za kupovinu namirnica bez alergena je čitanje etiketa. Često se dešava skriveno prisustvo alergena u proizvodu, koje konstantnim unošenjem može izazvati simptome, a da pacijent nije svestan šta je uzrok. Takvi su, na primer, kikiriki u čokoladama, mleko u viršlama, gluten u suhomesnatim proizvodima, jaja u konditorskim proizvodima i sladoledu, soja i gluten – u mnogim prehrambenim namirnicama.
Više pročitajte na: Alegija i ja.
Dovoljno za početak, ako nekome, ne daj bože, zatreba početna informacija. Za sve ostalo pregled kod lekara, pa dalje. A ja odoh da kombinujem namirnice u nadi da smo doktorka i ja bile u pravu i da će ovo proći sa terapijom i velikim vrućinama. I da, moram da nosim samo pamučnu odeću :).
Ručak i večera mi nisu problem ali se namučih sa doručkom koji je u hrono ishrani po pravilu uvek mastan. A i po mojoj volji. I dalje oplakujem jaja i mlečne proizvode, ali i gomilu pašteta sa orašastim plodovima. O suhomesnatom i da ne pričam. Ne jedem ga svaki dan, ali od kako je ovo počelo (a ima ČAK tri dana), vidim slaninicu na sve strane kao neko ružičaste slonove.
Juče sam jela ovsene (bez glutena iako ima avenin, protein sličan glutenu, pa oprezno sa tim) mini palačinke bez jaja, humus i malo povrća. Jutros na meniju je bila pasta od kukuruza (bez glutena) sa paprikom, ljutom, malo belog luka i peršuna. Crveno povrće spada u velike alergene, ali kako sam paradajz i papriku jela u prethodnom petiodu (bez preterivanja) nadam se da mi ne prave problem pa sam ih zadržala. I ne štedim na maslinovom ulju jer mi je ono poslednjih dana praktično jedini izvor prave masnoće (a zdrave masnoće su naše gorivo, ne zaboravite). Jer je doktorka rekla STROGO DIJETALNO. Kuku meni.
Juče:
Danas:
Sad moram da smislim neki bezglutenski hleb koji u sebi nema jaja i orašaste plodove. Eto meni zadatka u vreme kada bi trebalo da uživam na godišnjem odmoru koji sam sama sebi dala.
Čitamo se uskoro sa novim zanimljivim informacijama. Znanja o hrani nikad dosta. Bez hrane ne možemo i treba da nam prija.
PS. Testovi intolerancije nisu isto što i testovi na alergiju, često su nepouzdani, a i sama intolerancija je promenljiva stvar koja ne može da našteti kao i alergija.
I, Snežana, hvala na pomoći!