Kuva i piše:

Ana Ćubela

Sedim i gledam slike u kompjuteru. I naletim na kačamak. I shvatim da je, pored sendviča ujutru, ovakav doručak najlakše  spremiti. I najbrže. Posebno ako ste na odmoru, nećete da se vraćate starim navikama, a nećete ni da trošite mnogo vremena za kuhinju.

A opet nije nešto što ne valja. Sočna hrana, koja se jede na kašiku, za mene ima posebnu draž. A još ako je kajmak u igri…..

Za kačamak nikad ne koristim ražano brašno, ili ono od spelte, nekako su mi ta brašna za peciva. Ali rado stavljam heljdino, ječmeno, ovseno i proseno integralno brašno. Naravno, najviše volim onaj od ječmenog, ali u poslednje vreme često mešam brašna pa stavim po kašiku ili dve od svakog. Samo ne preterujem sa količinama ovsenog i prosenog jer gorče.

Pravi se kao i bilo koji drugi kačamak: stavite vodu u šerpicu, malo soli i sačekate da počne da vri. Onda smanjite temperaturu i dodajete polako brašno sve vreme muteći. Možete kašikom, možete varjačom, ali ja najviše volim sa mutilicom. Najbolje rešenje protiv grudvica.

Kada dobijete gustinu koju želite, još malo smanjite vatru i ostavite kačamak da se još malo krčka. Oko minut ili dva. Ali mešajte i dalje. Na samom kraju volim da dodam puter. Ali onda kada ne ide kajmak, kada je on tu, puter nema šta da se meša.

Količine birate prema sebi. Moja količina za jutro je 4 ili 5 decilitara vode i 6 – 7 kašika brašna.

Volim kačamak sa svim i svačim, ali najviše sa slaninom i kajmakom. Volim da naseckam slaninu na kockice.

Pa je propržim u sopstvenoj masnoći.

Pa da ređam: kačamak, kajmak, slanina…..

Sočno, slasno i podseća na detinjstvo.

Prijatno!

PS. Fotografije su napravljene fotoaparatom Canon 700 D. Slikala sam još pre odmora, kod svoje kuće. I morala sam da jurim svetlo po stanu. Leto je, sunca ima na sve strane, ali ne pada uvek pod dobrim uglom.