Canon 700D. Sada imam barem dobar fotoaparat, pa mogu sa uživanjem da pripremam jela i tekstove za blog. Uopšte ne moram da “pozajmljujem” slike sa interneta i za najobičnije ilustracije

Kuva i piše:

Ana Ćubela

U maju će biti dve godine kako sam počela da se hranim prema osnovnim principima hrono ishrane. Kao i većina onih koji se hrane na isti način, i ja sam počela sa restrikcijom. To je uvodna faza u kojoj se isključuje sve slatko, pa i voće, skrobno povrće, ugljeni hidrati se jedu samo za doručak i postoje samo tri obroka. Idealan razmak između tih obroka, baš za mršavljenje, bi trebalo da bude 5 do 5,5 sati.

Meni restrikcija nije teško pala jer nisam zaljubljenik u slatkiše. I pridržavala sam se apsolutno svih pravila. Već za dve nedelje sam videla veliku promenu po garderobi, nekako sam splasla. Posle mesec dana su počeli i kilogrami da odlaze, tako to ide kod onih sa manjim viškom. Oni sa većim viškom i na vagi odmah vide promene. U restrikciji sam bila dva i po meseca iako nisam morala. Jako mi je prijalo. Mislim da sam je zavšila sa kilažom od 55 kilograma, a krenula sam sa 62.

I posle toga sam održavala kilažu. Uvek sam bila u nekoj polurestriktivnoj fazi, ne iz straha da ću se ugojiti, već što ne užinam. Barem ne često. Ali zato nisam vodila računa o tome šta mešam za doručak, jela sam ručak bez proteina, ponekad skrobno, ponekad ugljene hidrate. Večera mi je 80% vremena bila lagana kao i u restrikciji. Umela sam da pojedem picu kad ne treba, da pojedem ponekad mlečno za večeru, da preskočim obrok. I promene nisu bile velike. Jer sam većinu vremena jela kako treba. Varirala sam sa kilažom, ali jako malo. Sve do skoro. Odjednom sam počela opet da otičem, stvari su mi dobro zategle…. Znala sam i zašto: previše obaveza, jako loše spavanje, često preskakanje obroka, i ne unošenje dovoljno tečnosti. To mi je u poslednje vreme bio ozbiljan prekršaj. Više puta sam  pošla na put, a da nisam ponela ni flašicu vode. I to mi je velika mana iz prošlosti. Nekada nisam pila vodu uopšte. Kafu da, sok da, alkohol da….ali vodu kao vodu – jok. Nisam imala naviku. To sam pre nekoliko godina promenila, jer sa počela da vučem velike flaše na posao i da se nalivam po ceo dan. Do skoro.

Juče sam stala na vagu i videla broj 60. I odlučila da je krajnje vreme da se vratim na pravi put.

Prvi dan restrikcije je prošao skoro pa šterberski, kao kad sam počinjala. Jesam doručkovala malo kasnije, ali sam to vikendom i ranije radila.

Ujutru sam, odmah po ustajanju popila dve velike šolje tople vode sa malo limuna.

DORUČAK

Palačinke od speltinog i heljdinog brašna

Dva jaja na oko

1/3 avokada

Ovde možete da pogledate kako je doručak izgledao.

Turska kafa 15 minuta posle doručka

RUČAK

Često za vreme ručka budem van kuće, pa jedem u “Lončetu”. Jelovnik sam ja sastavljala pa znam šta jedem. Izabrala sa piletinu sa susamom. U biti i sami možete tako nešto da napravite. Potreban vam je pileći file, velika salata (ja često pravim miks), preliv od malo maslinovog ulja, morske soli i senfa, prstohvat ili dva pečenog susama.

VEČERA

Dva fileta osilća sa kurkumom i karijem, pire od tivica i praziluka.

Kako da napravite ovu večeru možete da pogledate ovde.

Razmak između doručka i ručka je bio 5,5 sati, a razmak između ručka i večere 5. Tako mi se namestilo.

U toku dana sam popila jednu veću limunadu i 7 čaša obične vode. Počela sam da pamtim šta popijem jer mi je to u poslednje vreme bio najveći problem.

I šta se desilo već uveče. Kako sam uvela veće količine vode, tako sam počela da izbacujem višak vode iz organizma. Mislim da sam 3 puta u toku noći ustala. To se desilo i prošli put. Prvih nekoliko dana sam trčkarala do toaleta, ali sam zato veoma brzo izgledala dva broja manja. I ovog jutra mislim da mi je lice mnogo manje otečeno nego juče ujutru.

Idemo dalje!