Vrdnički mafini

14/08/2017

Kuva i piše:
Ana Ćubela

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

Čini mi se da smo postali previše lenji. Ne svi, ali dobra većina. Čekamo vikend da bi pozavršavali zaostale poslove ili da bi se izležavali ispred TV-a. Izlazak se podrazumeva, ali obično u istom gradu. Izlet, pešačenje ili kupanje u nekom drugom mestu poslovično se ostavlja z”za neki drugi put”. A ne mora da bude tako. Barem u Srbiji postoji mnogo mesta koja vredi obići, a koja ne izuskuju dugo putovanje i zamaranje. Jer, vikendom svi volimo da odmaramo.

Na primer, Vrdnik se nalazi na oko sat vremena vožnje od Beograda. Mnogi od nas toliko vremena izgube u gradskom prevozu dok stignu na posao ili s posla. Malo naselje, poznato po banji, kuli iz Rimskog doba i manastiru.

  • Banja je poznata, naravno, po svojim termalnim vodama. Postoje tri bazena: zatvoreni, veliki bazen na otvorenom i jedan mali za decu. U svima se nalazi termalna voda i temperatura je oko 32 stepena. Leti ne možete da se rashladite u bazenu, ali možete da “odmorite kosti”. Kad malo zahladni, ta topla voda mnogo više prija. Prve bazene su iskopali vrdnički rudari i koristili su ih kao lekovite kupke. Moram da proverim do kada će raditi otvoreni bazen. Mislim da bi kupanje u vrućoj vodi bilo najlepše kada malo zahladni, recimo u oktobru.

Vrdnička kula/Wikipedija

  • Vrdnička kula je jedina ostala od nekadašnjeg utvrđenja. U istorijskim spisima se prvi put spominje 1315. godine. Prvobitno utvrđenje je podignuto još za vreme Rimskog carstva. Na žalost, nema mnogo podataka kako je Vrdnik nekada izgledao.

Manastir Vrdnik/Wiipedija

  • Manastir Vrdnik je nekoliko puta podizan. Bio je spaljivan i rušen. U njemu su nekada bile položene mošti kneza Lazara pa je poznat i kao Mala Ravanica. U manastirskoj riznici čuvala se haljina kneza Lazara, pokrov od crvene svile za lice kneza Lazara, na kome je monahinja Jefimija 1399. godine izvezla zlatnom žicom Pohvalu knezu Lazaru. Takođe, čuvao se svileni nadbedrenik vezen zlatom i svilom iz 15. veka, srebrni putir iz 1692. godine, bakrorez iz 1764. godine sa likom sv. Đorđa, ispod koga je naslikan Vrdnik, bakrorez Zaharija Orfelina iz 1773. godine sa likom kneza Lazara…(1)

Nisam stigla sve da obiđem, jer nas je u nedelju presekla kiša, ali sam uspela da uživam na bazenu sa prijateljicama. Ne znam koliko košta smeštaj u hotelu, ali u privatnim kućama možete dosta dobro da prođete. Soba ili apartman koštaju od 1200 do 2000 dinara. A sve kućice su lepo uređene i sa lepim dvorištima. Hrana u restoranima nije preterano skupa. Mada smo, kao i svi hroneri, barem za doručak sami prčkali po kuhinji. Spremanje s društvom je ionako najzanimljivije.

Vrdnički mafini

Kada se četiri gladne žene ujutru motaju po kuhinji, obično se iskoristi sve iz frižidera. Hoćemo da stavimo i malo šunke? Može. A da naseckam ono domaće suhomesnato? Može. Ima i sira. Može. A da ispečemo i jaja, baš mi se jedu? Može….. Ako ništa drugo, barem se dobro jelo.

Za mafine vam je potrebno:

  • 3 jaja
  • 1 kiselo mleko
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • 1 kašika heljdinog brašna
  • 1 kašika ječmenog brašna
  • 2 kašike speltinog brašna
  • 1 kašilica mlevenog lana
  • 1/2 kašičice morske soli
  • 1 kašičica praška za pecivo
  • 100 gr pečenice

Prvo umutiti jaja. Nismo imale mikser pa smo sve mutile rukom, odlično je ispalo. Zatim dodajte kiselo mleko, so, prašak za pecivo i ulje. Pa onda umešajte lepo brašna, kašiku po kašiku. Na kraju dodajte pečenicu koju ste sitno iseckali.

Nismo imali kalup za mafine, ali smo imali aparat za mafine. Otkud to u Vrdniku? Pa sigurno nije došao sa iznajmljenom kuhinjom. Irena, naša drugarica, prosto ne može da odoli a da ne kupi nešto novo za kuhinju. Gde god da ode, u bilo koju radnju, na put, u drugu zemlju, ona nekako završi na odeljenju za kuvanje. Ovog puta je u Pančevu, mada ne znam ni zašto je išla tamo, našla pekač za mafine.

A da ga ponesemo na put?. Zašto da ne. Gepek je ionako veliki.

Vi, naravno, možete da iskoristite najobilniji kalup. Ili one male keramičke. Namažite ih mašću ili puterom i sipajte smesu. Pecite ih oko 15 minuta. Proverite čačkalicom da li su gotovi. Ako se nešto lepi za čačkalicu, neka ih još malo.

Pored mafina smo na stolu imali i razljevušu. Da slučajno nešto ne propustimo u frižideru. Ali recept za nju sutra ujutru.

I da, naleteli smo na još drugara u Vrdniku. Bio je to jedan jako lep, opuštajuć i ekonomičan vikend.

PS. Ove žene nisu u restrikciji, mi sve jedemo za doručak 😉 .

 



Ostavite komentar