Švajcarska lazanja

19/01/2018

Kuva i piše:
Jelena Cocco

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

 

 

Jednom davno, u prošlom veku, uprtiše baba i deda nas dvoje unučica i pravac za Abruco. Bilo je leto, dedi se baš išlo u rodni kraj, brzo nas popakovaše i utrpaše na voz.

Ne sećam se baš dobro svega, prominu ponekad poneke zaostale slike. Ono što bolje pamtim je naravno, hrana. Tri stvari koje su mi ostale urezane i mirisom i ukusom.

Prvi su sendviči sa domaćim salamama i fokačom iz Kjetija (i dan danas ima isti ukus ta fokača). Drugo su arostićini – abruceska varijanta ražnjića od ovčijeg mesa (drugom prilikom o njima). I treća je švajcarska lazanja.

Pravila ju je strina Dragana (još jedna Beogradjanka u Abrucu, sticajem okolnosti udata za mog strica Armanda) kod koje smo bili u gostima. Kako su tih godina Dragana i Armando držali prodavnicu i bar i imali posla preko glave, sva hrana koju je ona kuvala morala je da bude gotova u pola sata.

Inače, ovaj recept je pokupila u Švajcarskoj gde je neko vreme živela.

Nego , da ne dužim , za ovu lazanju potrebna je blitva i ementaler (cca 100 gr po osobi).

Veću vezu blitve (ili dve manje) operite i obarite su veoma slanoj vodi i dobro ocedite. Blitva treba da bude baš slana da kontrastira slatkastom ementaleru.

Manju vatrostalnu ciniju premazati uljem, posuti prezlom, i ređati – prvo sloj blitve, pa sira sečenog na tanke trakice, sve dok se ne potrosi. Za ove manje činijice ispadnu oko tri sloja.  Treba da se 10 – 15 minuta zapeku na 180 stepeni.

Dodati po želji čili , eventualno hrskavu slaninu , al to je već van granica konfederacije.

Ja uz ovo standardno dobre brze hlepčice po receptu Vesne Novaković.

Oni koji su u restrikciji mogu da stave svežu mocarelu, oceđenu pre upotrebe.

Prijatno!



1 komentar

Ostavite komentar