Šta može da se desi ako kuvate za 200 ljudi – da zaboravite na gaće…

03/07/2015

Blog 7

Kuva i piše:
Ana Ćubela

Ana profil

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

Da mi je neko pre godinu ili dve rekao da ću kuvati za 200 ljudi, rekla bih mu da je budala. I to velika. Ali, eto, ako ste dovoljno otvoreni, život vas ponekad odvede u neočekivano.

Delikatesni ponedeljak 1

Kada mi je Boban prvi put predložio da se prijavimo za Delikatesni ponedeljak u Kulturnom centru Grad, rekla sam “Ok, zašto da ne”. Kada smo to već uradili, ja sam počela da se preznojavam, jer sam shvatila da nas dvoje to ne možemo sami. Pozvala sam Roberta u pomoć i on se na svu sreću odazvao. Krenuli smo u izvidnice u KC Grad, u planiranje, isprobavanje, popisivanje….i prestali smo da paničimo. Sve dok nije svanuo taj dan. I evo šta možete da očekujete ako se nađete u sličnoj situaciji:

  • Da trčite 500 puta u prodavnicu
  • Da izgorite ruke
  • Da zaboravite da li ste obukli gaće
  • Da pozajmljujete improvizovana kolica od bakica na pijaci
  • Da vam rerna radi 10 sati bez prestanka
  • Da zaboravite da ponesete bitne elemente sa sobom
  • Da zaboravite kako se broji
  • Da zaboravite da jedete ceo dan
  • Da se setite da probate mafine tek kada ste ispekli 100 komada (šta da nije valjalo)
  • I barem još milion neočekivanih sitnica…..

Jutro nam je počelo lagano. Robert je startovao sa kolačima, Tetka i ja sa mafinima, a Boban je otišao na pijacu po salatu. Znali smo da smo naručili mnogo salate ali nismo mogli da sagledamo koliko će to biti po bagaritu. Pa mi je tako ujutru stigla poruka “Moram da iznajmim vozilo za salatu, da li znaš koliko je ima”. A kako od vozila nije bilo ništa, Boban je morao da zajmi kolica od bakice i da prevozi zeleniš po Dorćolu. Zamislite urbanog momka kako vuče klimava kolica sa brdom salata koje talasaju iz kartonskih kutija. Urnebesno. Žao mi je što nije napravio makar jedan selfie u nekom od izloga na putu od pijace do kuće.

blog 10 s

Delikatesni ponedeljak 7

Delikatesni ponedeljak 5

Delikatesni ponedeljak 4

Ja sam već oko 13 sati shvatila da ću biti u zostatku, ali se onda iznenada pojavila mama da pita da li je potrebna pomoć – jok i nije. Presvukla se, zasukala rukave i bacila na posao. Prestala sam da brojim kod 96. mafina. Ali je Tetka izračunala da smo ispekle barem 250 komada. I moja i njena rerna su radile od 10 ujutru do 17 sati. Bez prestanka, samo smo menjale kalupe. Potaž, umesto da spremim dan ranije, sam pravila u isto vreme – da bude sveže. Tako da su i ringle radile satima. Meso smo podelili između sebe, pa smo ga svo troje pekli pred sam polazak. Ali i to je trebalo usaglasiti, da u svakoj kući stoji u istoj marinadi pre pečenja, da se peče na isti način i u istoj minutaži.

Blog 3

I kada smo kod mesa, moram posebno da se zahvalim “Kući mesa MZ Slavija”, koja nam je obezbedila vrhunsko belo pileće. Ako hoćete da pazarite dobro meso po dobroj ceni, potražite ih u Bulevaru despota Stefana 115, nalaze se ispod Pančevačkog mosta.

Blog 2

Blog 12

Koliko god da nismo bili spremni, da smo ovo radili prvi put, sve smo uspeli da završimo do 17 sati kada je bio plan da se nađemo u KC Gradu. Moji prijatelji koji su došli da mi pomognu sa kutijama su ostali bez teksta. Mića je napunio gepek do vrha, i još je bilo stvari da se drže u krilu.

Robert je uhvatio svojih 16 kesa, istrčao iz kuće i stao “Da li sam uopšte obukao gaće”. Nije smeo da nam prizna čim je došao. I dalje ne znam da li ih je obukao ili nije, bilo nam je glupo da proveravamo. A i ako nije, opravdano je 😉 .

Delikatesni ponedeljak 2

Delikatesni ponedeljak 3

Delikatesni ponedeljak 6

Tamo je već nastao haos drugog tipa. Znali smo da će doći puno ljudi, ali nismo znali koliko puno. Kada su napravili red do vrata, pozlilo nam je. Trudili smo se da budemo što brži, ali smo zato počeli i da pravimo greške. Limun koji sam donela da dodatno začinim salatu sam zaboravila u tašni. Vratila sam ga kući jer sam mislila da ga je neko već iskoristio. Maslinovo ulje koje sam spremila da ponesem sam ostavila kući. Zejtin koji je tamo bio nije dolazio u obzir. Pa smo opet imali malu pomoć prijatelja i trčanje u prvu radnju. Naravoučenije: Sve što vam je potrebno za večeru popišite, proverite, odmah izvadite kada dođete negde i upotrebite!

Kada je bilo sve gotovo, nismo bili u stanju da stojimo na nogama. A i sledeći dan je bilo kritično. Verovatno više od uzbuđenja nego od rada. Ali kada se sve oduzme i sabere, ovo je bilo neverovatno iskustvo i ne bih ga ni za šta menjala.

Hvala još jednom svima koji su bili, a posebno onima koji su uleteli da nam pomognu! Leo je bio tu da čisti pod od hrane.

Delikatesni ponedeljak 8

Blog 9

 

Blog 4Blog 8

Blog 5

Blog 6



8 komentara

  1. Draga Ana, svaka Vam cast.. sve deluje prelepo. Zao mi je sto nisam mogla da dodjem, ali nadam se da ce biti drugi put 🙂

  2. Bravo Anči, šteta što nisam bila a tako sam lepo planirala, verujem da je hrana bila izvrsna, nadam se da će biti repriza 🙂

Ostavite komentar