Srećna slava, domaćice!

05/01/2015

Ovaj tekst je pisan 21. novembra 2014. godine na Aranđelovdan, ali je morao da bude ponovo unet na blog, tako da stoji datum 1. januar.

Kuva i piše:

Ana Ćubela

Ana profil

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

Kod nas u familiji ima onih koji više veruju, onih koji manje veruju i onih koji uopšte ne veruju. Ni u boga, niti bilo šta slično. Ali svi volimo tradiciju slavljenja slave.

Ona se nikad nije slavila sa tatine strane, jer je njegov otac, odnosno moj deda, bio vojno lice, a baka takođe Partizanka. U njihovo vreme bilo je popularno slaviti Tita i pobedu, a ne veru ili crkvu.

Ali se zato slavilo sa mamine strane. Nekada je njen deda, kojeg na žalost nisam ni upoznala, bio domaćin, zatim baka, a sad, već duži niz godina, tetka ( na ovom blogu poznata kao Hrono Tetka).

Moja hrono tetka (71) i moja mama. Mama je probala da bude na hrono ali bezuspešno. Ponoćno čišćenje frižidera je jače od nje. Posebno ako u njemu ima kolača. Ali se opet dobro drži za svojih 65 godina

Moja hrono tetka (71) i moja mama. Mama je probala da bude na hrono ali bezuspešno. Ponoćno čišćenje frižidera je jače od nje. Posebno ako u njemu ima kolača. Ali se opet dobro drži za svojih 65 godina

Njihovu slavu je slavio i moj tata, kao da je njegova, jer mu je uvek najbitnije bilo da smo svi zajedno, da se dobro popije i pojede, malo proveseli uz muziku. Mislim da su to od njega nasledila sva deca. Kao i manjak kontrole u svemu tome, ali porodično nasleđe je i dalje nasleđe, ne može se protiv toga.

Elem, zbog sve te opuštenosti oko (ne)vere u našoj familiji, gde niko nikad nije nametao svoje stavove, bez obzira da li su bili na ovoj ili onoj strani, mi imamo malo čudne običaje.

Na astalu je uvek mrsno i posno, bez obzira na koji dan pada slava. Šta ako nam naiđe neki vegeterijanac, pa da nema šta da jede, bože nas sačuvaj…..Ili, uvek imamo žito na ulazu u kuću, iako je svetac živi. Bitno je da se slavi, ostalo su samo detalji. Ko to ne razume, žalim slučaj.

Tako je bilo i sinoć.

Slavski sto u našoj kući. Nema da nema

Slavski sto u našoj kući. Nema da nema

E sad, zašto sve ovo pišem… Ne toliko da objasnim naše običaje, već da razbijem famu oko toga ŠTA JESTI.

To što mi imamo sistem ishrane ne znači da njemu treba da robujemo. Samo treba da budemo malo pametniji i da ne dozvolimo da popuste baš sve kočnice.

Žito, da ili ne?

Zašto uvrediti domaćina, od jedne kašičice nam neće biti ništa.

Piće?

Da, izaberite crno vino i vodu. I ne preterujte. Ako vas baš nutkaju sa rakijicom pred jelo, popijte čašicu i zahvalite se.

Meso?

Bilo koje manje masno i gomila salate. Da li je u pitanju večera ili ručak, nije bitno. Nećete pokvariti svoje zdravlje ili težinu ako jednom u ne znam kad pojedete parče svinjetine ili jagnjetine uveče, uz paradajz ili pečenu papriku, na primer.

Posna slava?

Onda nemate nikakav problem. Riba i salata, idealno za bilo koje doba dana. Nemojte da navalite na prebranac i pirinač i sve ostalo će biti ok.

Satnica?

Pa znate kada ćete otprilike ići na slavu. U odnosu na to namestite doručak ili ručak. A ako i zakasnite malo, pa nije svaki dan. Nemojte sebi da nabijate presiju, stres goji ;)

Sve u svemu, opustite se, ali ne previše. I uživajte sa familijom i prijateljima. Držite se dalje od ruske salate i sličnih zlotvora koji nas gledaju sa stola. Kolače, ako možete, preskočite. Ili pojedte JEDAN. Možda dva. Umerenost je najbitnija. Sa druge strane, ako ste u strogoj restrikciji zato što imate 20 ili 30 kilograma viška, onda nemojte ni jedan.

Ali, ako ste na slavu pošli sa broj većim pantalonama, spremni da otkopčate i gornje dugme, onda ste džaba čitali ovaj tekst. Tu nema mogo pomoći….

Srećna slava svima koji slave! I srećno druženje onima koji ne slave, ali su rado viđen gost!



Ostavite komentar