Rupičasti mafini

03/07/2017

Kuva i piše:
Marina Damjanović

 

 

 

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

Primetila sam da je belance odlično za testa. Međutim, i dalje ne znam da objasnim zašto sam pribegla tome da uovaj recept stavim baš jedno celo jaje i jedno belance. S obzirom na to da su mafini ispali fantastično, nikad se nisam usudila da ih napravim drugačije. Jedino sam ponekad menjala odnos ražanog i speltinog brašna.

Nekad sam ih pravila i bez sira, pa su bili pravi hlebasti mafini. Ali su uvek rupičasti, lagani i rastresiti. Od kako sam došla do ovog recepta, mafine uvek pravim na ovaj način, posebno za goste nehronere. Što je sigurno – sigurno je.

Sastojci:

  • 1 celo jaje
  • 1 belance
  • 4 kašike speltinog brašna
  • 4 kašike ražanog brašna
  • 4 kašike ječmenog brašna
  • 2 kašike maslinovog ulja
  • soli po ukusu
  • oko 200 ml kisele vode
  • 1 prašak za pecivo
  • 1 kašičica belog luka u prahu (ili nekog drugog začina)
  • 100 g kozjeg sira (ili bilo kog drugog)
  • susam za posipanje

Umutila sam celo jaje i belance. Dodala sam malo vode, ne celu količinu. Onda sam dodala brašno i maslinovo ulje. Promešala sam i sipala još malo vode da bih dobila željenu gustinu. Testo treba da je ređe, otprilike kao za proju, ali nikako kao za palačinke. Možda će vama trebati malo više ili malo manje vode.

Ostavila sam testo da odstoji 2-3 sata. Ponekad ostavim i neki sat duže, zavisi kako sam u prilici. Ali obavezno ostavite da makar malo odleži. Mislim da to utiče na rupičastu teksturu.

Nakon nekoliko sati, dodala sam suvi začin, prašak za pecivo i sir. Ova dva sastojka možete i da preskočite. Beli luk možete zameniti bilo kojim drugim začinom koji volite. Što se sira tiče, uglavnom stavim stari kozji jer nisam u restrikciji i jer ovaj sir daje posebnu aromu pecivu. Ali su jednako lepi i prazni, kao lagani hlepčići.

Ponekad imam potrebu za dodavanjem još malo kisele vode, u zavisnosti od toga koliko vode upije brašno. Sipam kutlačom u kalup za mafine i od ove količine dobijem tačno 12 komada. Pritom, modle nisu prepunjene. Pospem susamom, on je lagan i sigurna sam da testo neće da ulegne.

Pečem oko pola sata na 220 stepeni, ali vi prilagodite svojoj rerni. Uvek ih dobro zapečem, korica bude neverovatno tvrda. Proverite čačkalicom za svaki slučaj i ako se ništa ne lepi, mogu napolje. Čim ih izvučem iz rerne, poređam na žicu da se prohlade, a zatim stavim u kutiju i zaklopim.

Narednog jutra, korica toliko omekne da ih nećete prepoznati. Koliko su rupičasti vidi se na slici doručka. Nisam u restrikciji pa sam uz njih kombinovala tvrde sireve (ementaler i komadić sira sa plavim plesnima), duvan čvarke i malo maslina. Uživajte u receptu!



Ostavite komentar