Kad zapneš

29/08/2015

 

Zapela sam, i to dobro. Sigurno vam je poznat osećaj kada krenete da radite nešto novo, kada stvari ne zavise samo od vas, kada ne znate krajnji ishod i onda – odjednom zapnete. I ne možete da se pomerite sa mrtve tačke. U glavi vam stalno zuji, niste u stanju da smislite ništa pametno i počnete da se vrtite u krug.

I prolaze dani. Radite ali kao da ne radite, jer napretka nema. A nema ni sna. Odjednom izgubite želju za bilo čim oko sebe jer panično tražite izlaz iz tunela. Ili čekate da se nešto desi. Šta, ko bi ga znao.

E, jutros sam odlučila da ništa više ne čekam.

hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

Ustala sam u 7, popila toplu limunadu. Prošetala sam pse u parku, što poslednja dva dana nismo radili. Oprala sam sudove za koje sam verovatno mislila da će neka vila tokom noći doći da skloni. Raščistila nered, upalila usisivač. Postojala je osnovana sumnja da će neko doći da snimi emisiju o meni jer sam počela samo da skupljam: papire, kese, da preslažem gomile umesto da ih rasklonim. Za dobar TV šou mi fali samo 30 mačaka.

Ovo je posle brisanja prašine

Ovo je posle brisanja prašine

Kada sam rasklonila osnovno, izvadila sam brašno na ČIST pult i krenula da smišljam nove lepinje. Ni to nisam radila danima.

Lepinje sa maslinama ss

Prija testo u rukama. Imam osećaj da će danas biti dobar dan.



5 komentara

  1. Ovo baš prija da pročitam, da još neko tako zapne i blokira.. prija stvarno skoro ko testo u rukama 🙂 Srećno pečenje hleba!!

  2. Uh, zapeo sam opasno. Samo sto sam se ja pokrenuo sinoc. Popravio neke roletne koje mi stoje na spisku mesecima. Uhvatio sam sebe da sam blokirao jer previse razmisljam o nekim (potencijalnim) krupnim problemima, a ignorisem ove sto su mi pred nosem. Zato sam krenuo redom. Kao i pomenuto sredjivanje i setanje pasa. Zapne i dete, pa ustane :-). Samo sam ja malo duze sedeo pre ustajanja.

    1. 🙂 Odlično rečeno. I neverovatno je kako se misli u glavi slože kada počneš nešto manuelno da radiš. Ali moraš da se pokreneš

  3. Neko jutro, a bilo je to tacno 3 nedelje otkako sam pocela da se hranim po hrono pravilima. Prvo bila topla limunada, pa sa mojim bozanstvenim skotom pola sata napolje (imam mesanca lepog k’o Apolon, a bezobraznog neopisivo… ili on ima mene, nisam sigurna), pa kuci da doruckujemo. On odmah zalegao, a i moze mu se sa onakvom linijom, a ja poceh da se spremam za posao. Obukoh pantalone, htedoh da zakopcam kais, kad ono zape nesto – malo me stegnu, isti osecaj kao i pre 3 nedelje. O sunce mu, pa kako mi ovo stomak stoji, a uobrocena sam, jedem po pravilima, kakim k’o grlica, nema nadutosti… i sad ovakav sok. Pogledah sta je to sa stomakom i kaisem, kad ono – ja zakopcala kais na sledecu rupicu.
    Nema bas veze sa temom… osim sto je kais malo zapeo. Al’ doslo mi da se pohvalim, eto.

Ostavite komentar